• Omilila im se janjetina, brujet i slične delicije,
• Nakupovali gajbe vina i piva i piju li ga piju,
• Oni još skroz nepotrošeni napali 'noćne tete',
• Igraju na karte, puše i piju duboko u noć.
• Obilaze 'gologuze' lokale i 'konzumiraju' stiptiz.

Informatička štorija

Dođe Vam tako koji put kad svane lipi proljetni dan da odete prođirat po gradu, pogledat ča bi mogli kupit da imate love i tako napasete oči i onda lipo sidnete na šentadu, oću reč katrigu isprid kojega kafića, i guštate dok van sunce ugodno grije leđa. Morate se tako namistit da u tih po ure ča sidite sunce ne utekne iza zida. Ne smite, ako morete, zaboravit naručit kavu oli pivo jer će van onda gušt propast. Mora bit i misto di prolaze lipe cure.

Ne volin poć na mista di je puno gužve već di je manje svita i di mi se na zvučnik ne dere neki tip ili tipica ala Ceca s novokomponiranom izvornom domaćom zabavnom glazbon. I tako san se posadija na jedno malo ugodno misto u blizini dva malo starija prosida gospodina koji su nešto čakulali. Nisan ih obadava, a i ne volin prisluškivat tuđe razgovore, ali kad san čuja rič kompjuter štorija koju su raspredali intrigala me pa san dobro načulija uši. Jedan od njih bija je inžinjere neke struje a drugi je bija neki mu prijatelj iz škole i ima bit da se nisu dugo vidli kad mu je inžinjere priča ovu priču. Za ovog drugog nisan skužija ča je po struci ali on ionako ni zvizda ove priče.

To je bilo otprilike ovako:

'I tako san ti se ja ka mladi inžinjer zaposlija u veliku firmu di san poslin par miseci naša u komisiji za kupnju opreme za AOP firme' (o.a. Automatska Obrada Podataka - moš mislit).

Omar san po nazivu opreme skužija da se radi o informatizaciji neke firme i da je priča po svoj prilici stara ka Dioklecijanova palača, ali je još uvik živa i prisutna u svakodnevnici Hrvata na puno lipih načina.

'Utira me u nju moj diretur koji je cilo vrime govirija da firmu triba mehanizirat, a ja čoviku nikako nisam moga objasnit da mahanizacija znači kupit kombajn i da je AOP nešto drugo. Zapeja diretur da kupi opremu Birostroja a ja sam mu reka da je to glupo i da se na tržištu pojavija novi IBM po pristupačnoj cijeni i da o tome triba mislit.'

Sad san skužija da je to priča od pri trideset i više godin i kako san inače infiša u računala još san bolje naćulija uši. Birostroj je u to doba bija ka dobra firma i poslin je slavno propa. IBM iliti ga Veliki Plavi zaista je bija pojam u to doba, a i sad je. Moram priznat da i ja poput još mnogih teško razlikujem kombajn od informatike.

'Ali jebi ga diretur je zapeja da oče njiovu opremu jer da s njima već dugo radi i da ima pozitivna iskustva i da šta se ja tu ka mladac petljan kad ništa neznan' (o.a. nija ima CCNA?) - 'I šta si mu ti na to reka?' - 'Reka san mu da ja ne mislin da je to dobro, da znan ča je inžinjerski posal i da me isključi iz komisije jer se s tim ne slažen i da ću svakom ko me bude pita reć da je kupit opremu u Birostoja velika pizdarija' - 'Ma daj nisi mu to valjda reka isprid svih?' - 'Nisan nego u četri oka i mislija san da san da će me lipo maknit iz komisije i da san se rišija tih govan, ali nisan.' - 'Kako nisi?' - 'Jebiga, ostavija me u komisiji a da ja nisan ni zna'.

'Onda ti je jedan dan generalni reka da omar dodjen na sastanak o kojem pojma nisan ima i radi čega moran doć, i kad san uša vidin da je tu i moj diretur i da je sastanak o uvođenju AOP-a. Lipo san muća sve dok mi generalni nije reka: 'Šta vi mislite o tome mladi inžinjeru?' - 'I?' - 'Ja san mu reka da da je to isto ka kad bi vam neko da trideset ijad marak i reka da kupite auto i ponudi van izabrat između Mercedesa i kareta vi izaberete karet za iste pare.' - 'Je si pizda, kako si to moga reć isprid cilega svita, al ti ni odma bilo jasno da su se već bili dogovorili i da je oti tvoj diretur sugurno ubra dobru proviziju i da si ga time lipo mina. Kako si moga učinit taku govnariju' - 'A boga ti, bija san mlad inžinjer i pojma nisan ima da se tako štagod može radit. Reka san šta san mislija jer san bija u pravu i nisan tija dozvolit da neko od moje struke i znanja pravi sprdačinu. Čim san to reka ovi moj pa je u afan, nasta ti je pravi urnebes, donili su mu vodu i apaurine da se smiri. Ispalo je da san sve ja zakuva i dobro me nisu optužili za pokušaj ubistva'.

'Poslin san sazna da je već pri tog sastanka bija uplaćen avans Birostroju.' - 'I kako si proša?' - 'Puno lipo, posli misec dan skinili su me sa šefovskog mista i stavili za referenta i tu san osta deset godin i nisan se moga daje maknit sve dok je ovi moj diretur ni otiša u penžijun' - 'I kako je sve to prošlo?' - 'A boga ti, kupili su te kašete za par miliona maraka i poslin godinu ili dvi su ih bacili i kupili IBM - second hand opremu za iste pare. Ma mi to ništa nije donilo osim ča san ima satisfakciju da san bija u pravu.' - 'A kako ti je odi di sad radiš?'.

Sad je razgovor krenija u drugi stranu i nisan dalje pomljivo sluša. Promislija san kako je sad dobro da se u našoj mladoj-nezavisnoj-nekorumpiranoj-demokratskoj i nadasve moralno-uljudbeno-poštenoj državi sada takve stvari ne moreju ni u snu dogodit. Da kogod nešto tako učini sigurno bi zaglavija u pržunu. Pari mi se da je i Hloverka nešto u tom smislu govorila na televiziji ali nisan siguran jer nisan pojmljivo pratija.

Molim štioce da me ne pitaju o kojoj se gospodi radi jer stvarno niman pojma koji su i nikad ih u životu nisan sreja. Ako ko sebe u ovoj priči slučajno prepozna sam je kriv i ja mu tu ništa ne moren pomoć.

Životno doškolovanje

Ima već odavno kako se cilo vrime naklapa da se mora učit do smrta i da su to potribe novog doba u Hrvata. Mogu još razumit kad je u pitanju kakva inženjersko-tehnološka struka, ali što za gospu mora učit moj susid škovacin? Ima bit da će on morat na 'body building' ne bi li zadrža posal. Bilo kako bilo tokalo je i mene poć na stručno usavršavanje zadnju godinu 90', a kako je centar svita u Hrvata u Zagrebu, onda sam se iz ove Splitske vukojebine mora uputit tamo, jer ovdi do nedavno nije bilo ničega. Sada 'Algebra' ima svoju podružnicu a i drže se tečajevi CCNA pri FESB-u. Sve ostalo je čista nula (00). Evo kako je izgledalo poć put Zagreba, u više navrata.

Šetemana I

Tokalo me je ovih dana poć u Zagreb. Posla me šef učit jer mu se po svoj prilici parilo da mi fali koja škancija za kompletirat regal. I tako izvadin nalog za službeni put, uzmen pineze za akontaciju veličine jednu šetemanu i lipo kupin kartu. Za Zagreb naravno. Odlučija sam se za autobus jer se više volin vozit s njim nego feratom.

Malo me je bila prpa da mi ne maznu boršu po putu ka mojoj ženi.

Ona je lipo posudila puno finu boršu i kad su ona i veća čer pošle u metropolu, još napirlitane i namazane, neki krele je promislija da u borši ima suvoga zlata pa je usput pri Zagreba uzea njijovu misto svoju kad je izlazija. Je da je to osiguranje platilo ma je isto bilo malo kažina za sve to obavit. Kad grete na put nosite ružne i neizgledne borše, još bolje maskirne ako morete, jerbo van ih sigurno neće niko ni pogledat. Bome oli se ko sada okreće za Maron Ž. a prije su se puno oko nje okričali.

Kad smo već ko krelaca sreja san pri skoro misec dan kako jedan lipo čisti nos. Odan ja odma iza njega a on ti lipo začepi desnu nosnu šupljinu kažiprstom (valjda, nisan dobro vidija, i neman taka iskustva), snažno puhne i iz nosa mu izleti puno lipi sadžaj pravo prid moju nogu. Da san malo brže oda bija bi mi po svoj prilici pitura gače. Je puno lipa navika. Sve mi se pari da otamon oklen je rodjen nije bilo maramica za kupit ili čovik je jednostavno ni ima u džepu. Ovega sam se sitija kad mi je žene ispričala da je niki dan vidila jednog takvog koji to radi sa dva prsta u stilu viteškog mahanja maramicom u stranu. Je ima u nas puno lipoga svita s bogatim repertoarom prefinjenih navika.

I tako za ne falit jednog lipog sunačanog dana osvanen u metropoli. Lipa prilika za malo prođirat. Vidija sam da imadu (neki bi rekli jemaju) puno tomobili i da je i u njih ka i u nas gužva ujutro za posal. I zamisli na svin raskrsnicama di san proša po dva tipa u plavoj monturi mašu rukama di će se vozit. Osta sam paf. 'Dva!!?!'. Ne mogu odolit a za ne reč da san vidija one specijalne kontejnere za staklo i kartu i čak za limenke. I što me je koš više iznenadilo ljudi svaki dan isprid vrat ostave škovace u kesama i sve to škovacini uredno pokupe. Imaju i mali tomobil s ususavanjem za kupit lišće. Puno lip i čist svit. Imali bi štagod dobrega od njih naučit.

U sobi di san spava nije bilo TV-a tako da nisan vidija Hloverku, ma mi to ni puno falilo. Poslin par dan pojubija san gazdaricu i krenija doma. Kako je to bila jedna puno fina gospoja bez navike za lajat i kako sam mora opet doć preporučija san se za drugi put; da bi volija opet bit kod nje na što je ona na moju sriču pristala.

Put do doma lipo je proša i tako san zaključija prvu šetemanu.

Šetemana II

Postupak je bija sličan, kupi kartu ukrcaj se u autobus i ajde. Regal još nije bija gotov.

Dva dana sunca a onda pade snig, Zagreb je osvanija bil. Padale su puno lipe velike suhe bile pahulje, ni ih bilo krcato i brzo je stalo. Kada je nas iz Južne Hrvatske tilo pozdravit s lipin ugođajon. Bilo mi je to smišno za vidit jer san se sitija kad je u Splitu pa snig da je sve išlo kilavo. Nima kruva, mlika, novina i nasta bi taki krkljanac kaki ni Mel Gibson ne bi moga napravit.

Sutra je opet svanilo sunce, ali je dan posli nasta pakal. Sniga koliko očeš, pomišan kišon i vitron. Deštriga mi je lumbrelu u pet minuti. Poslin se je toliko sjebala da san je mora je bacit. Izašli tomobili za čistit i razgrćat. Gužva po cesti, svi gredu polako, policijoti nigdi, biće su se išli di utoplit. Tako su ralicam lipo zatrpali sve korniže i tretoare pa kad očeš preć ulicu moraš najprije ugazit u prvu hrpu, da ti se dobro smoće noge, onda poažljivo pređeš na drugu stranu u poluklizećem stili da bi tamo ugazija u drugu hrpu i nastavija dalje cili mokar. Lipo ti se usput sve smoći i smrzne da ti dojde da sve skineš s neba. Reka san sam sebi 'Neš drugi put poć bez (ili brez) ribičkih čizmi inaće si najeba'. Sve je bilo lipo dok od doma ni došla poruka, elektroničkom poštom naravno.

'Ovdi dere južina ka u prići, pored prozora mi prolaze stabla, ljudi, krave i sve ostalo šta zna letit. Kad se budeš vraća preko Like ponesi dosta tople robe. Osobito spize za zabavit medvide da se nebi oni zabavili s tobom. Dobra zabava i mirno more.

Doris'

Poruka me oduševila isto ka mačka kad uleti u praznu kantu. Naravno, što se tiče letenja nije spomenija Hlo. Biće da se nije usudija.

Bogami nije ni purgerima lako kad padnu takve olujno-ledene-kišne-padavine. Mada pomalo svugdi škripi ipak funcioniraju. Ma ne vole ni Zagrebčani takve snježne kombinacije. Njihov čovik kojeg sam tu upozna reka je nastupu bijesa kad je doša vas mokar 'Mjenjam metropolu za dva manjša mjesta uz more bilo kakva bilo kam'. Ima bit da se je dobro smočija i štufa.

Uz kombinaciju toplo-mokro-hladno-bolje-hladno-mokro-toplo (to je kad odeš od gazdarice na posal i vratiš se nazad, ha, imala bi i Hlo od mene štagod naučit) izdrža san sve te nedaće i pred najgoru neveru poša doma. Kasnija san par sati, izbjega medvida i doša doma. Umoran ali suv. Nisan se smrza jer sam obuka sve moguće vrste gača, mudanti i majci. Ima sam i dobar džemper i vjetrovku (zaostavština HV iz dragovoljačkih vremena).

Kad sam vidija more, dan tih i miran, a tek sunce! Reka sam sam sebi 'Franjo moj eto ti cili Zagreb i Pantovčak zapravo, rađe ću ja stat odi, ne gredu svi puti u Rim'. Poslin mi je žena ispričala da je Doris bija u pravu. Samo njoj je letila roba sa terace, a meni će zato za koji dan odletit pinezi iz takuina.

U ponedijak san poša na posal. Iduću šetemanu triba opet u Zagreb pa moran razradit taktiku i strategiju odlaska i dolaska. Regal još nije skroz cil. Ča je poslin bilo čitajte nadalje.

Šetemana III

Došlo doba da se triba opet uputit u metropolu. Javin se ovin mojima u Zagreb priko elektroničke pošte oče li štagod bit od škole ili neće glede i unatoč vremenskim prilikama i neprilikama. To smo se nas desetak iz cile Hrvatske skupili učit kako rade SUN-ova računala jerbo nam vlastite snage nisu dostatne za sastavit regal. Bome triba priznat da ekipa iz Zagreba zna svakoga đavla. Samo mi ni jasno di su sve to znanje skupili i zašto nemadu velike glave.

Pitan ja njih oče li zbog sniga i Ličkih medvida bit štagod van plana. Reka mi njihov šef Dobri da samo dođen i da se ne triba bojat ličkih medvida jer da kod njih ima gorih zviri (?!?). Poslin san skužija dok su nas driblali u školskoj klupi na šta je Dobri mislija.

Za ne falit ovi put sam za put izabra feratu. Četri vaguna plus još jedan iz Šibenika prikopčan negdi oko Knina (spava san pa nisan upantija di) lipo su nas vozili u metropolu. Puno lipi put. Sidija san uz ponistru i tu je puva zrak kroz neki radijator, malo hladno - malo vruće. Po putu smo skužili kad vlak gre sporo da puše ladno a kad zapuca onda puše vruće, ništa lipo između kako bi ti za dušu pasalo. Kad smo prihajali u Zagreb deboto san završija u bolnici. Čin san izaša na cestu skliza san se po ledu i skoro razbija tintaru. Mora san dobro pazit kako odan. Kad san doša u kvart di san triba odspavat nisan moga nać kuću. Lipo san svratija u prvi kafić i uljudno pita i rekli su mi da je kuća 50 metri niz cestu i da ne mogu falit. Oden ja niz cestu i ne vidin ništa. Magla, ne bi je moga sikiron rasič. Tek na 20 metri vidija san malu kućicu od osan katova i tako doša kod gazdarice.

Sutra ujutro skupja se ekipa u SRCU ali fali kolega iz Dubrovnika. Zna san da gre avionon i promislija da je osta doma, kad evo ti ga u zadnji tren.

'Gosparu, di si do sad gospu ti blaženu, mislija san da neš ni doć!' - 'Je, doša san autobuson iz Pule (?!) i poslin feraton iz Ljubljane jer san mora tamo malo svratit' - 'Pa kako si doša u Pulu?' - 'Lipo, bila su ti u nediju ujutro dva aviona na pisti za Zagreb i ja san ima sriču uč u oni koji je uzletija, oni drugi je osta. Lipo sunčano vrime, kad ti se javi Capitan.'

'Štovani putnici zrakoplov Craotia Airlinesa upravo je uzletio prema Zagrebu. Imam čast obavijestiti Vas da ćemo polako (?!?) stići do Zagreba prosječnom brzinom od 660 km/h. Ugodno putovanje želi Vam osoblje zrakoplova.'

'Kako smo se približavali Lici vidin ja da nešto ni u redu. Već drugi ili treći put stjuardese trću oko nas i nose piće i sendviče a Zagreba nigdi. U zraku smo skoron tri ure. Oko Karlovca Capitan je reka da ćemo malo kružit jer da se doli dobro ne vidi' - 'I onda?' - 'Tu gori smo se muvali u krug i izili još jednu turu sendviča i onda je Capitan reka da se vežemo i da se spuštamo u Zagreb. Avion ti je lipo siša i iz lipog vrimena uletili smo u maglu. Ma kakvu maglu, tisto. Kažu da mu triba trista metri vidljivosti za sletit a ja ne vidin ni krilo, kad najednom žžžž…. (?!?) i evo ti ga opet gori povr oblaka na suncu.' - 'Šta iša sletit pa se opet diga?' - 'Je, to ti se zove decision point kad mora odlučit šta će.' - 'Šta, šta će?' - 'Pa na oko 300 metri od zemje ako ne vidi pistu mora se vratit nazad' - 'I di ste onda išli?' - 'Lipo nas je obavijestija da gremo u Pulu i da ćemo tamo sletit.'

'Kad smo sletili, blažena nedija, nima pasa na aerodromu ni oko njega, Najpri smo tri kvarta ure čekali u avionu da niko dojde namistit skale, a onda smo se iskrcali na aerodrom u kojem je sve bilo zatvoreno. Sve smo u avionu već izili i ovdi smo jedino još moglii pojist zgradu. Kad je konačno osvanula neka njiova lipa teta (nju su tribali pojist - moje mišljenje) i rekla da avion gre nazad u Dubrovnik. Onda smo svi načisto popizdili i rekli da mi ne gremo u Dubrovnik nego u Zagreb. Onda je i Capitan puka, skupija prnje i osoblje i otiša jut ka pas i tako bar rišija dilemu oko povratka. Jedva su našli neke autobuse, dva mala i dva veća od kojih je jedan parija kada je izaša iz crtanog filma o Kremenku. Štaš, kad valjda danas niko nikom ništa ne plača pa niko ni tija vozit za njih.' - 'I stin si doša?' - 'Nisan nego su me u Rijeci prijatelji dočekali i odveli u Ljubljanu i feratom sam doša jutros'.

Kad se malo promisliš puno lipo putovanje. Iz svog i njegovog iskustva reka san da ću iduću šetemanu poć u Zagreb samo na tovaru jer mi se to pari najsigurnije. Sva sriča da je zadnja. Mrzi me kad se sitin da moran opet ič. Taki ti je život, uvik ti nešto, ako može, pojde u krivu stranu - MURPHY.

Šetemana IV

Iako sam promislija poć zadnji put u Zagreb na tovaru, ipak sam iz praktičnih razloga poša kupit kartu za feratu. Praktičnije je, a po ovakvom vrimenu i sigurnije. Kad san iša priko rive vidin da se voze pusti kamioni s igračkaman za male i velike i promislija san da gredu negdi prema Zvončacu di će složit Novogodišnji cirkus.

Kupija san povratnu kartu i poša na put. Ferata je krenila negdi oko podne i vidi čuda ima vagon restoran. Nisan se moga načudit jer ga dosad ni bilo. Pitan čovika u restoranu 'Oče li i bit ovo kad buden iša nazad, po noći?' - 'Neće, ovo Vam je spojeno samo za vlak tijekom dana.' - 'Hvala, mogu li dobit ....'. Dobija san šta san tija i mogu vam reč da je lipo bit u vagon-restoranu. Ne sam da je toplo jer si blizu ferate nego moš na miru i proštit novine, lipo uza stol. Je da usput moraš nešto pinez i potrošit da čovik ne misli da si doša muktarit pa se moš duže zadržat. Kad sam doša u metropolu drugi dan ujutro zapucan u SRCE. Svi smo bili na broju i uvatili se učit. Profešuri su bili fini i nastojali nam sve lipo razumljivo rastumačit, ali šta ćeš, zaludu im kad nam se je ka po običaju prvi dan spavalo za poludit. To je valjda zbog promjene klime.

Puno lipi grad. Zima ka u paklu. Ne triba ti ujutro pit kavu i umit se za probudit. Čim izađeš iz portuna omar te -10 prodrma i za minut se razbudiš. Posli kad dođeš u toplo, prvo ti je gušt a onda gledaš di bi prilega. Pita san gazdaricu di suši robu - 'A dragi gospon, na radijatoru, a kam bi drugo! '. Sad san tek skužija zašto su im balkoni čisti i prazni. Em se roba sledi em još pocrni od smoga koji se uredno svaki dan skupja i skupja. Koja lipa čista arija! Kad tome pribrojiš maglu onda se zapitaš za koju gospu su glavni grad Hrvatske metili na tako glupo misto. Je bija pametan naš Dioklecijan. Napravija je palac usrid Splita.

Doša je i dan za rastanak. Upriličena ja mala fešta u našu čast. Svi smo se lipo izjubili i malo popričali i dobili diplome za pamet, lipo uokvirene u staklu s vodenim pečatom. Nije oni šta ga je čuva Milas. Zaboravija san pitat Dobrija (šefa od škole) jeli ga je zapala više od dvi marke po komadu. Hlo nije bila nazočna na našoj maloj fešti. Ne bi zna zbog čega.

Posli fešte zapuca sam na kolodvor. Do ferate iman još čekat četri ure pa sam sija u čekaonu, pijucka pivo i pomalo čirija naokolo. Puno lipih stvari za vidit. Poneka starija čeljad uđe u restoran, mazne ili zamoli za praznu botilju pive za vašim stolom, ode vanka i kupi pivo u samoposlugu, ulije u botilju i dođe je popit utoplo u čekaonu. Osta sam paf. Onda sam uočija par noćnih teta raznih oblika i godina. Oko njih se vrte neki muški ali sve mi se pare ne za posal nego da su im šefovi. Imaju puno lip rječnik a bogami i mobitele. Nisan čuja da je kojoj zvonija pa san zaključija da su u krizi s poslon. Biće svit nema love, ka ovi šta pretaču pivo. Bila je jedna puno lipa, koja je čim je ušla rekla da je na raspolaganju za udaju. Baš je bila puno slatka. Pasala mi je po visini, izgledu i po godinama, ali kako već iman ugovor s mojon boljom polovicom nisan si moga pruštit taj gušt da joj prihvatim ponudu. Osim toga ne mislin da bi ispalo ka u filmu 'Pretty woman'. Baren ne radi toga šta ja ne izgledan ka Richard Geer.

Jedva san dočeka feratu i pravac Split. Ujutro kad san doša doma ima san šta i vidit. Deboto nisam pa u afan. Osvanija cirkus usrid rive!!! Ovo nisan doživija od kad sam se rodija. Našu lipu šetnicu pretvorili u cirkus!?! Ima bit da su za to gradski oci imali barem dva valjana razloga.

• Da uberu prvu gomilu love na račun odabrane lokacije.
• Da uberu drugu gomilu love na račun postotka od love šta će je dica tu potrošit.

Ova druga solucija barem meni ne ide u prilog. Više bi volija da su cirkus stavili oko Banovine, više bi pasalo s njezinim sadržajem.

Sutra ujutro gren na posal i kad san doša na raskrsnicu di je bija Dom Zdravlja, di je sad neka banka s Alpa da nam bude zdravije, sta baja s nekim novim japanskim autom nasrid raskrsnice i čita novine! Izad njega autobus i cila gomila auti strpljivo čeka. Gledan i ne virujen. Ne mogu se načudit. Dok san ja vozija auto nisan se tako ponaša. Jebe se njega šta je uštopa promet. Ima bit da je tip vrste 'oša na selo, bija na misi' ka šta zna pisat u 'Slobodnu'. Možda je čita knjigu 'Pale sam na svijetu'? Kako iman bradu ka četnik i odan na posal u vojnoj odori (razvojačeni dragovoljac HV) i izgledan ružno ka sam vrag, pogotovo s kapon šta san je nabija na glavu da se ne smrznen, čim sam mu pokuca na ponistru oma je maka auto. Provirija šofer iz autobusa i pita me jel' tip pročita novine. Bidan se čovik more bit nije usudija ni zatrubit. Jo da mi je bilo sist u ti autobus. S guštom bi mu malo poravna japansko dupe i poslin bi mu se slatko ispričava da su mi krepale kočnice, jer su od stajanja ostale bez arije, i da ćemo sve lipo sredit priko osiguranja. Kad sam to priča na poslu rekli mi je Ole (kolegica s posla) da sam poludija, da se to ne radi jer me je moga upucat. Popodne mi priča žena da je neki krele upuca tako jedno dite isprid diskača.

Bogati, dobro sam i proša. Neću takvo šta više ni promislit činit.

Ludega grada, ne samo da pari cirkus i bez šatora nego svaka druga mona nosi pištolj. I lipo puca po nahođenju. Koristin priliku za srdačno pozdravit štovanog Eliot Nessa i zamolit ga da mi nabavi kakvu pucu da se ne osičan gol kad odan po gradu.

Nema veze, sad će 2000, love neman, stat ću doma i dobro se provest, ima filmova na TV ka u priči. Sve će te ludosti po ulasku u novo stoljeće nestat.

Čistoća je pola zdravlja

Stari me je uvik učija da triba držat čist okoliš u kojem živiš. Tako sam od njega uvatija naviku da sve škovace valja bacit u kantu, a one veće u veliki kontejner koji 'Čistoća' s vrimena na vrime postavi u kvart. Svjevrimeno su davali oglas i u novine di je, da ga moreš lakše nać. Ali u doba kad sve triba platit nije sve tako jednostavno.

Škovace I

Što raditi kad Vam se probije kazan bojlera? Rješenja je više, a ja sam odabra da kupim novi i stari bacin ča. Kad su svi građevinsko - električarsko - vodovodno - pokusni radovi bili gotovi (ovo san naučija slagat od Hloverke), ka' svaki pristojan građanin triba bi stari kazan itnit u kontejner za krupni otpad, a ne bacit ispri kuće pa da se drugi o njemu misle, te ga lipo utrpan u auto i gren tražit veliki kontejner.

Fala Bogu u novine nigdi ne piše di je i naša san jedan priko puta Bobis-a. Lipo izvadin stari kazan i itnen ga u kontejner kad čujen umilni-naprasito-jači ženski glas s dugog kata bliske kuće - 'Šta bacate u moj kontejner...' - ??!? - 'Zar mislite da sam ga ja platila da svak u njega baca šta 'oće...'. Na ovu lipu besidu i njene razne dodatke sam nešto odmuca, ostavija kazan di sam ga ima namjeru ostavit i brže bolje se pokupija odatle.

Usput sam se pita ma jeli je moguće da u lipom, krasnom, organiziranom, čistom i Hajdukovom gradu ne postoji misto di ćete bacit ono što Vam ne triba, a ne može stat u Vašu kućnu kantu. Ali sam usput i zaključija da ako oš' bacit nešto krupno (nisam mislija na ženu) znači da moraš kontejner naručit i platit. Ala je su purgeri glup svit! Oni su sve to organizirali mukte. I još po vrstama!!! Kako će tako ubrat išta pinez?

Škovace II

Kad je manja 'ćer, zvana ZEC, zbog čak dva velika prednja zuba koja je ponosno dugo vrimena nosila, pinkicu izrasla zaključila je da je u njenoj sobi cila gomila stvari koje joj ne tribaju. Pa kad smo već počeli onda smo izvršili prikupljane svih stvari koje nam više ne tribaju i snili u auto. Morali smo priklopit zadnji sic i opet je sve to jedva stalo. I ajd' sad nađi veliki kontejner?

Nima ovdi, ondi, tamo, vamo i tako smo došli sve do TTS-a. Pola ih je bilo u ogradi (to su ka oni plaćeni, je li) a jedan je bija vanka na cesti između skladišta. Zašto san tražija kontejner u Split, kad se u Zagrebu zna di su i koji čemu služi?

Neman pojma, ali nisan se tija s tim puno zamarat sad kad san ga već naša. Bila je već noć oko 21:00 i malo je puvalo. Izašli mala i ja vanka, otvorili peta vrata i isti čas kad smo bacili prvi komad, vitar je malo jače zapuva i par stotin metri sjevernije počeja je zavijat neki elektronski pas iz nekoga auta (to vam je ka' alarm).

Mala se ustrašila - 'Bižmo tata ča, doće pandurija i uvatit nas, a onda smo ga najebali'. Brže smo sve pobacali i pošli doma i jedva sam malu smirija da se ta sirena slučajno upalila baš u isti čas kad smo mi bacali škovace. Mislija sam u sebi - 'Gospe moja, ča bi bilo da je žena bila smenom, ko bi nju umirija, sigurno bi se put doma zajubili u koji stup'.

Ne znan, je li se gazda kontejnera posli ponaša ka' ona gospoja iz prve štorije, a ma ni me ni briga. Neka gradonačelnik misli o tome, jer ja moran mislit o drugim stvarima.

Škovace III

Poslin nekog vrimena, vozajući se po gradu, skužija sam da postoji veliki kontejner izad zgrade 'Slobodne Dalmacije' (put Brodarice) i vidija da se u njega svašta baca. Lipo, svaki dan je tu i vidin neće mi uteć. I tako se zgodi prilika opet bacit jedan krupniji komad. Utiran san ga u auto i iskrcan u ti kontejner. Čovik u kućici ništa nije grinta i ja sam se razveselija kako iman di sad tu i tamo bacit koji krupni komad.

Prelipa štorija da bi dugo trajala.

Zapovidila mi žena da smotan tapet iz tinela i da ga bacin jer da više ništa ne vridi i da se samo skupljaju škovace. Ženu moraš poslušat, ona je pametna i uvik je u pravu. Zato ti ja lipo smotan tapet, vežen ga konopiman i ukrcan u auto.

Naravno tribalo je priklopit zadnji sic. Upalin auto i sve po propisu do Slobodne Dalmacije. I kad san tija bacit tapet u kontejner, istrča baja iz kućice (nije oni od prije) i deboto popiz.... da šta ja to bacan unutra i otkud meni pravo bacat stvari u njiov kontejner. Lipo sam čoviku prova objasnit da ja nisan šporkačun i da neman ovo di bacit jer da nigdi nema kontejnera i da triba vodit brigu o čistoći grada. Ma ni se da smest - 'Jebe se mene di ćeš to bacit ali ovdika ne možeš' - bijaše njegova ljubazna upozorba na koju san ja reka - 'Ma naću ja di ću bacit i da znaš da ću te dat napisat u novine'.

Poslin san skonta da čovik radi u istu novinsku kuću u kojoj san ga tija izgadit i da je to njiov kontejner. Ala šta bi ono to s guštom napisali! A možda i bi da sam umisto tapeta veza ženu.

Nije se za falit, ali sam tapet iskrca tu negdi blizu di je već bilo puno škovac i poslin sam vidija da su se škovacini puno namučili za maknit sve ča se je tu skupilo. Je smo fin, čist i organiziran grad. A i ljudi su nadsve fini, uslužni i obzirni.

Školske knjige

Priča koja slidi bila je u doba kad su mi dica bila mala, s kraja 90'. Jeli se išta do danas prominilo?

Kako kupiti knjige ili ...

Počela je škola i valja dici kupit knjige. Moja žena, ka svaka pametna i mudra žena, potrudila se oko svojih rođaka i prijatelja dobavit knjige iz prošle školske godine da se ne uvali u bezvezni trošak.

Bome, u antikvarnici su isto stare knjige pa opet vride, ako 'oš čitat. Kad vidi vraga (ne spava mjkmjbm!), sve su se školske knjige prominile, doti jedne, ni jedna ne paše od prošle godine. Lipo je opet otišla u trošak, a i ja s njon, i još trenirala moždane tiskajuć se u špaliru u butigan. Bome lipi način da ti kućni buđet ode na inkanat i da se za kamate još dobro snervaš.

Došla starija ćer doma i kazala da joj je prijateljica opalila godinu i da, ma nemoš virovat, mora kupit sve nove knjige za razred u kojen je već jednom bila. A štaš, tilo bidno dite uvrdit gradivo.

NARAUČENJE: Draga dico ako 'oćete sjeb.. pardon, snervat roditelje morate:

• Opalit godinu da padnu u prvi očaj,
• Kad budu išli kupit nove knjige past će u drugi.

Ako imate sriće, uvatit će kolap kojog od njih i rišit ćete se jednog od starih gnjavatora, baren privremeno.

Bome su došla teška vrimena. Gotovo nove knjige moš bacit i moljci neće imat šta ist jer im je pretvrdo. Bidne beštije će krepat od glada i izumrit ka mamuti.

Umisto gluvarit boje se uvatit pisat knjige. Još ako se skin dogovoriš da baren jednu moraju dica imat u školu eto ti lipega posla i dobrih pinez.

Tomobil

Kupit tomobil, ili ti ga automobil, ili ti ga još pismenije vozilo, nije baš lagašan izbor. Najpri poslušaš sve reklame na televiziji, počneš od onih koje nazivaju 'akcija' što je druga rič za 'rasprodaju', a cila priča može se stručno nazvat i spašavanje prodaje i povećanje potrošnje da država ne upadne u recesiju. Onda skupiš sve raspoložive kataloge, popis ovlaštenih meštri i naravno cine i počneš računat.

Tako su kod mene na poslu ljudi od 'akcije' dumali ča bi kupili i većina je došla do zaključka da im je najboje kupit 'Peugeot'. Dobar servis, mekani sicevi i prihvatljiva cina. Oti tomobil ima zaštitni znak u obliku lava da bi valjda pokaza da nešto piza. A raspoloživi modeli bili su iz serije 10×, 20×, 30× i 40x i još neki za ludovat. A popularni su i 'Renualt' tomobili i još poneki 'Japanci' ali ne u našu butigu.

Tajo, kolega sa posla koji jema maloga muškega potomka, nakon pojmljivog razmišljanja, odluči se kupit upravo 'Peugeot'. Zašto se odlučija na tega s grbom lava a ne onega s grbom konja nemam pojma, ali eto pade odluka. Na upite glede konja nije se na nas obazira. More bit da je mislija da mi kontamo na pravega konja a ne na 'Ferrari', ali dobro nije konj baš prikladan za familju.

Obznanija je - 'Kupija san 307-micu, pravega lava, ima mista koliko očeš, za cilu familju i njene bagaje. Tih, fin udoban ka kuršin, pravi gušt od auta'. Na to će mu kolega - 'Ma kojoga lava? Koji gušt? Kupija si šklopciju između tandrčoke i nekog 407 ili većeg. Ča nisi uzeja barem 407 ili 607, oti je lav a ne tvoj. Tvoj je niki jadni lavić'. I tako osta da je Tajo kupija 'lavića', dičiju verziju pravega lava, što je čula i Ole (kolegica sa posla iz jedne od prethodnih štorija). Ole je prava dobro skombinirana plavuša, svaka joj je na mistu i nemoš joj ništa prigovorit ni po kom osnovu.

Ni puno vrimena prošlo i Ole najavila da će svojega starega lava (309) prodat i kupit novega, ali nije imala puno pinez. Imala je nešto love, digla nešto na kredu i vazela 206 prije nego je prerasta u 207 po svim elementima. 'Uzela sam novega 206 jerbo ga daju cinije, dok ih još ima na lageru, je stariji đir ali je potpuno novi tomobil, puno ciniji, novi novente, kuš bolje'. - ona će, - 'A servis ka bomba, lavić radi ka urica, zadovoljna san'. Čuja to Tajin kolega, - 'Ma koji lavić? Oti tvoj je prema laviću nika mačkica'. I posta njezin tomobil 'mačkica'.

Ni puno vrimena prošlo i sad je kolege kad dojde tomobilom na posal uljudno pitaju, - 'Ole, kako ti je danas mačkica?'. Ne gre mi u glavu zašta pri tom krepaju od smija?

Blagdani

Ma to mi se dogodilo nakraj 2006. godine. Deboto sam zabuca za sve blagdane ote godine. Sveti Nikola i Sveta Luce su prošli, a ja na svoju sramotu ništa nisam poduzeja. E sad je ka tribalo štagod učinit za blagdane koji dolaze.

Ote godine promakli su mi Sveti Nikola i Sveta Luce. Kako? Lipo! Dok su dica bila manja obisila bi bičvu na vidljivo misto, u koju si uvik nešto triba stavit. Stavila bi i none (moja mama), ali kad su dica došla veća onda su im pasali samo pinezi. E kada sam im prije par godin u bičvu umisto pinez utira jabuku nisu je više stavjale na vidljivo misto i zato mi je to promaklo. None je jučer dobila nešto pinez za Božić od države i cila se rastopila. Ali je zato pošćer dobija živćani slom jer je mora obač hrpu penzionera sa 'silnim' pinezima. Nekako pred blagdane upriličila se školica za sistemce na FESB-u di sam vidija da su obisili profešurima na vrata malu bičvu. Je su ludi, ma u tako malu bičvu nemoš stavit jabuku?!

Sad više nikad nesmin falit za Božić i Novu Godinu. Je da sam posta prije po godine šef 'Centra za informatičku podršku', ali još uvijek nisam dobija odgovarajući koeficijent (recesija?), i dok mi još standard dodatno skoči po novom ugovoru koji je sindikat sklopija, dotle bi ja triba višat bičvu. I tako sam sistematski počeja slagat ratni plan.

1. Pobrojia sam sve ukućane i utvrdija godište. Manja ima 20 godina, starija 23, žena ima koliko ima, a none je priskočila 90 (ozbiljno) i još veselo cupka. Ja se ne kontan.
2. Manja je mala-velika maza, stalno nešto zeza. i moraš se, za upregnit je, služit mrkvom i batinom. Sve što joj triba uvik užica u none ili mame. Dakle njoj ništa ne triba od mene.
3. Starija je dobila stipendiju jerbo dobra je u školi, što oče reč da je ja ne triban darivat kad je već dariva Lipa Naša. Problem se sam po sebi rišija.
4. Žena. Rilja po cili dan, kuva, pegla, riba, mete, tegli spizu. Oće se reč da cili dan nešto radi. Na nekom logoru je pisalo 'Rad oslobađa' ili tako nešto. Neki su opet napisali 'U radu je spas', a sve su to zapravo zakuvali kapitalisti da moraš radit što više za što manje para. Dokaz je ženina mirovina (puna) od oko 1500 kn. Ona po cili dan nešto grinta pa prema tome njoj ne triba ništa dat jer nije ni zaslužila. Ko joj je kriv. Nemoj grintat pa ćeš dobit ...
5. None je već dobila zaostatak penžijuna. Vidi se da je bila vridna ka cura kad joj sad moraju vraćat pineze, a ne ka moja žena koja će dobit, eh! Dakle, ni njoj ništa ne triban dat, nego je samo odvest do pošte da se potpiše, da ja mogu dignit pineze. Još ću štagod i užicat.
6. Dakle, sva financijska davanja sam rišija. Ali da nebi opet ispa pi... odlučija sam kupit četri lizalice, one potpuno okrugle različitih boja, prilično velike i teške. Crvenu ću kupit ženi, jer ona ima crvenu kosu, najmlađoj ću kupit ljubičastu. Ne radi toga što je ona ljubičasta, nego ja postanem ljubičast kad me počne driblat. Zelenu ću kupit starijoj, jer ona unosi mir u kuću. Od kad je uvatila zgodnog momka nikad je nema doma. Noni ću kupit žutu jerbo ne vidi dobro, a od te boje dobro se odbija svitlo.
7. Kad dođe dan 'D' svaku ću ujutro probudit udarcem lize po glavi za osvetu i kaznu skupa za sve cirkuse ča su mi ih u ciloj godini priredili, i podarit im lizu i poljubac da se ne domisle zašto sam ih natuka lizom.

A šta ću vama sad pred blagdane podarit dragi štioci? Puno Vas je i zato koristim jedinstvenu priliku koju mi ovo sjedište pruža, pa ću problem rišit 'oglasom'.

Čestit Božić i Sretna Nova Godina svima!